Скоро да нема човека у Србији, али и на простору бивше Југославије, ко није чуо за песму “Јаничар”. Изводи је чувени Предраг Цуне Гојковић. Музика (аутор Новица Неговановић) и дирљиви стихови многе гану и не могу да задрже сузе. Не мањи број је оних који и сада радо запевају “Добро јутро Шумадијо”, песму коју маестрално изводи Гордана Стојичевић. Гордана се као млада певачица у успону и прославила са овом песмом.
Иако су извођачи ових песама познати скоро свима, мало ко зна ко је аутор стихова због, којих су ове песме постале познате и упамћене. Аутор је Радомир Васиљевић, песник аматер, професионални војник, поморски заставник 1. класе у пензији, припадник војне полиције, нажалост већ скоро 12 година покојни.
Покојни застaвник Васиљевић, или Васке, како га је већина другова и колега звала, написао је више стотина песама, углавном лирских, које је објавио у неколико збирки песама Књижевног клуба “Никола Тесла”, чији је био члан. Критика је врло похвално говорила о његовим песмама и стиховима у које је уткао успомене и осећања на два његова, како је говорио родна краја: Србију, где је рођен и одрастао и где је провео највећи део свог радног века, и Босну, одакле су Васиљевићи пореклом. Умео је да “види” и да осећа оно о чему пише што се и примећује у његовим стиховима.
Рођен је у селу Лукићеву код Зрењанина 1947. године, у породици послератних колониста пореклом из Босне. У родном месту је завршио осмогодишњу школу, да би потом похађао и 1966. године завршио Морнаричку подофицирску школу, поморски смер. Није био морнаричкотехнички (као већина подофицира у Ратној морнарици ЈНА) већ поморски подофицир (носио је ознаку поморске звезде на рукаву). Као поморски подофицир службовао је на више бродова, углавном миноловаца. Почетком 70-тих година прошлог века, као посебно изабрани старешина распоређен је у тада новоформирани 282. батаљон војне полиције Управе безбедности ССНО. Ту је обављао различите дужности, углавном на задацима обезбеђења лица и објеката. Од 1978. године је био у саставу Вода војне полиције специјалне намене (из кога су настале данашње “Кобре”) као припадник одељења за противдиверзијску заштиту. Уласком 282.бВП у састав Гарде постаје и гардиста. У пензију је отишао 1993. године из службе дежурства војне полиције ГШ ВЈ, која је била у саставу Одељења војне полиције Управе безбедности ГШ. Преминуо је децембра 2012. године у Београду. Сахрањен је на Новом Бежанијском гробљу у Београду. Као старешина ЈНА и кратко ВЈ поносио се својом поморском специјалношћу и припадношћу војне полиције. Иако физички врло крупан и снажан, био је оличење тихог и мирног човека, за какве обично кажемо душа од човека.
Иако је врло рано имао додира са естрадом (његова прва супруга Рада, је била певачица), Раде је остао скроман и посвећен послу старешине, али и писању стихова. Скоро да није било колеге коме није посветио неколико пригодних стихова, често шаљивих. Аутор овог текста има једну такву песму којом је “опевао” колеге из Одељења војне полиције Управе безбедности.
Две поменуте песме на почетку текста су свакако његови најпознатији стихови. Обе песме су ушле у избор РТС “60 најлепших народних песама”. Међутим, он је написао и више десетина других, релативно познатих песама. Чак и стихови верзије песме “Јаничар” коју изводи Синан Сакић су његово дело. Његови су стихови и код ових песама: “Омер и Мерима” (извођач Шабан Шаулић), “Стој Јаране” (извођач Халид Муслимовић), “Стан Дунаве, стани плави” (извођач Цуне Гојковић), “Удри Мујо шаргију” (извођач Аземина Грбић), “Хладни вјетре путуј даље” (извођач Аземина Грбић), “Неком ништа, неком све” (извођач “Свилен конац”), “Стара срећа на љубав ме сећа” (извођач Милoш Бојанић) и друге.
Васке је преминуо, али је остао да живи кроз његове стихове и песме које воле сви у Србији и на Балкану, а песму Jаничар чак радо певају и у Турској.
Аутор
Драгољуб Јевђевић