Велика већина ветерана који су у војну полицију ступили пре 90-тих година се сећа амблема војне полиције из времена ЈНА (Југословенска Народна Армија, односно СФРЈ). То је био штит који “лежи” на украштеним мачевима (са врховима окренутим “на горе”). На штиту је петокрака жуте боје у чијем центру се налазе велика латининчна слова “ЈНА” а изнад и испод петокраке натпис (латиничним словима) „ВОЈНА ПОЛИЦИЈА“. Иако је тада, али и касније поерсонификација симбола ЈНА била црвенА звезда петокрака, на овом амблему петокрака је била златно жуте боје (слика бр.1).
Формирањем нове државе – Савезне Републике Југославије указала се потреба да се дотадашњи амблем замени другим, који би симболизовао ту државу и њену војску. Мало ко од људи данас зна како су настали ти први амблеми, замена за стари амблем војне полиције ЈНА. Ово је прича из “прве руке”.
По формирању Савезне Републике Југославије (СРЈ) у јединицама војне полиције је настављено да се користи стари амблем. Он је иначе био истакнут на пређицама (копчама) белих (војнополицијских) опасача. Био је у виду значке која је била фиксирана на пређици. Међутим, у неким јединицама су припадници војне полиције сами “кројили” нови амблем, не чекајући “државно решење”. То је најешће чињено тако што су или скидали петокраку и наместо ње “шрафили” тада привремени амблем за капу ВЈ или носили тако, без петокраке. У другим су били креативнији па су покушавали да осмисле нови. И у Управи безбедности, односно Одељењу војне полиције у саставу те Управе, били су свесни потребе за новим амблемом. Прилично се дискутовало на ту тему. Тражене су идеје и мишљења од реферата и одсека ВП у Армијама и корпусима, али су та решења била на нивоу импровизације. Тада мајор Љубомир Миловановић, референт у Одељењу војне полиције Управе безбедндости је имао највише воље и стрпељња да сам црта разне верзије амблема. Један од тих амблема се свима нама у Одељењу војне полиције учинио прихватљивим као привремено решење. Био је то “угласти” штит обојен у боје југословоенске тробојке који лежи на укрштеним мачевима, слично као и на решењу амблема из периода ЈНА. На плавом и белом пољу су биле “лепршаве траке” са текстом (сада ћирилицом) “ВОЈНА ПОЛИИЦА”.
Како још нису били усвојени званични амблеми предложено је начелнику Одељења војне полиције, пуковнику Христивоју Јоцићу да се овај амблем постави на тзв. нарукавне траке и тако носи на левом рукаву као симбол службености припадника војне полиције. Пуковник Јоцић је то прихватио и затим код начелника Управе безбедности издејствовао да се изради кратка инструкција за употребу и коришћење овог амблема и потом достави јединицама. Наручено је око 2000 ових трака и то је достављено јединицама. Било је прописано да се нарукавна трака са амблемом носи само када припадници војне полиције обављају службене, војнополицијске задатке, уз бели опасач, на којима су и даље најчешће остајала стари амблеми војне полиције ЈНА (слика бр.2)
Некако у то време, средином 1993. године Интендантска управа, која је иначе била надлежна за ознаке, амблеме и симболе расписала је конкурс за израду новог амблема Војске, па и војне полиције. Управа безбедности, као “јака” Управа не би била то што јесте да није имала прилику да погледа сва та решења пре озваничења нових амблема. Пуковник Миодраг Пантовић, тада начелник одсека у Одељењу ВП УБ ГШ ВЈ, и мајор Драгољуб Јевђовић, тада референт у том одсеку су тражили да виде та решења, пре свега онај који се односи на Војну полицију. У Интендантској управи су им показали решења амблема за Војску и једно за војну полицију. То је било дело српских хералдичара на челу са господином Атанацковићем (ако сам добро запамтио презиме) и према нечијој “жељи” је требало бити усвојено као амблем за Војску. У основи је бели орао, сличан оном на грбовима из доба Немањића. У Интендантској управи су нам тада рекли да ни већина њих није за то решење, али да је то став Генералштаба и државног врха и да они не могу променити практично већ усвојене решење. Решење предвиђено за војну полицију је у основи било слично као и за војску, али је по средини имало мач чија је оштирица била окренута ка доле (слика бр.3).
Пуковник Пантовић и мајор Јевђовић су били разочарани изгледом амблема за војну полицију. Одмах су (више емотивно, него рационално) заузели став да предложени амблем за војну полицију Управа безбедности неће прихватити. Међутим, речено нам је да се на конкурс пријавио и академски вајар Владимри Лабат из Новог Сада и да је његово решење амблема за ВЈ, по оцени већине у Интендантској управи далеко боље и да је господин Лабат ту, па ако желимо можемо поразговарати мало са њим око амблема. Господин Лабат нам је тада показао идејне скице амблема за ВЈ који је доставио на конкурс али нам је показао варијанте амблема где је орао са подигнутим крилима, рекавши да би тај амблем био добар за војну полицију. Одмах је договорено са њим да он припреми неколико варијанти амблема за војну полицију и да их донесе у Управу безбедности (слика бр.4).
Дошавши у Управу безбедности пуковник Пантовић је реферисао тадашњем начелнику Одељења војне полиције пуковнику Јоцићу каква је ситуација око амблема, показујући му и једно и друго решење. Одмах су се окупили и остали припадници Одељења војне полиције и заједнички смо констатовали да је решење, посебно решење орла са раширеним крилима које је осмислио Владимир Лабат, у естетском смислу далеко боље. Пуковник Јоцић је преузео на себе да код начелника Управе безбедности инсистира да се не прихвати већ практично усвојено “државно решење” са “орлом Немањића”, макар само за војну полицију (а остали у Војсци како желе). Тако је и било. Господина Лабат је после пар дана дошао у Управу безбедности са комплетним решењем за амблем ВЈ и амблем војне полиције. Све то је презентовано и колегијуму начелника Управе безбедности. Свима се допало решење господина Лабата. Након тога начелник Управе безбедности и његов заменик су на колегијуму НГШ и министра одбране, где се одлучивало о амблемима, заступали предлог амблема за војну полицију који је израдио Владимир Лабат. Занимљиво је да је колегијум НГШ и МО ипак одбио већ скоро усвојено решење “хералдичара” и прихватило решење Владимара Лабата. Знатан утицај на то имало је незадовољство Интендантске управе и Управе безбедности првобитним решењем “хералдичара”.
Занимљиво је и то да је господин Лабат направио решење амблема за специјалне јединице по угледу на амблем војне полиције а не обрнуто, како већина мисли. То је бели орао са подигнутим крилима, али без натписа “Војна полиција” и уместо црног поља он је на црвеном пољу.
Као што већина ветерана зна, овај амблем је ношен на левом рукаву службених и трупних униформа старешина и униформама војника као ознака припадности војној полицији. Као ознака службености војне полиције и даље је остао бели опасач, али сада са једним упртачем (као симболом старешинства војне полиције приликом примене овлашћења) и са пређицом без амблема. Амблем за капу војне полиције био је идентичан као и амблеми за капу вида (КоВ, РВ и ПВО, у РМ су ношење ознаке као за КоВ ) у којем се налазила војна полиција. Међутим, многи су у војној полицији самовољно стваљали амблем за капу специјалних јединица мислећи да тако добијају на важности.
О томе како је уведена црна беретка, као једним од визуелно препознатљивих симбола војне полиције, другом приликом.
Текст написао Драгољуб Јевђовић
